Cena zlata pala 7,8% nakon najgore sedmice u 15 godina, srebro i platina beleže oštar pad
Cene plemenitih metala nastavile su strmoglavi pad u ponedeljak, dok investitori masovno napuštaju tzv. sigurnu luku usled obnovljenih inflacionih strahova i nestabilnosti na globalnim tržištima. Spot zlato zabeležilo je pad od 7,8 odsto nedugo nakon otvaranja tržišta, nastavljajući negativan niz nakon najgore nedelje u proteklih 15 godina. Terminski ugovori na zlato (futures) pali su za 10 odsto, dok je cena na glavnim berzama zabeležila gubitak od 392,20 dolara, što je pad od 8,57 odsto.
Srebro je takođe doživelo snažan udar, sa padom od 6,2764 odsto na spot tržištu, dok su futures ugovori pali za 9,68 odsto, odnosno 6,744 dolara. Platina i paladijum nisu bili pošteđeni, beležeći pad od 10,07 odsto (198,50 dolara) i 6,69 odsto (96,70 dolara) redom. Ovakav pritisak na plemenite metale dolazi nakon što su investitori, zabrinuti zbog rastuće inflacije i geopolitičkih napetosti, napustili pozicije u zlatu i srebru, koje su tradicionalno smatrane zaštitom u kriznim vremenima.
Nakon prošlonedeljnih turbulencija, kada je zlato pretrpelo najteži pad od finansijske krize 2008. godine, tržišni učesnici sada traže likvidnost i preusmeravaju kapital u druge klase imovine. Analitičari ističu da je nagli rast inflacionih očekivanja, ali i nastavak sukoba u Iranu, dodatno pojačao volatilnost na tržištu metala.
Ovakav trend nije izolovan slučaj – i drugi plemeniti metali iz grupe, poput platine i paladijuma, prate ovaj negativan momentum, što potvrđuje sveukupno slabljenje potražnje za tradicionalnim ‘safe haven’ instrumentima. Istorijski kontekst pokazuje da slični šokovi na tržištu zlata nisu česti, a poslednji pad sličnih razmera zabeležen je tokom velike finansijske panike pre više od deceniju i po.
Za domaće investitore i štediše u Srbiji, zlato tradicionalno predstavlja čuvara vrednosti u vreme nesigurnosti. Pad od gotovo 8 odsto u jednom danu znači da bi, na primer, investicija od 10.000 dolara (oko 1,08 miliona dinara) u zlato sada vredela približno 9.200 dolara (oko 995.000 dinara), što je značajan udarac na kratkoročnu zaštitu kapitala.
