Prinos na 30-godišnju državnu obveznicu ostao na 5,1428%, dok je 10-godišnja pala na 4,6073%
Prinosi na američke državne obveznice zabeležili su blagi pad u utorak ujutru, nakon što su prethodnog dana investitori povukli kapital usled novih inflacionih pritisaka i neizvesnosti u vezi sa budućim potezima Federalnih rezervi. Prinos na 10-godišnju američku obveznicu, ključni reper za državnu zaduženost SAD, spustio se za više od 1 baznog poena i iznosi 4,6073%. U isto vreme, prinos na 30-godišnju obveznicu zadržao se na 5,1428%, ostajući na najvišem nivou od 1999. godine, što dodatno podvlači zabrinutost tržišta oko dugoročnih fiskalnih i političkih rizika.
Kratkoročne hartije takođe su zabeležile pad: prinos na 2-godišnju obveznicu, koja je veoma osetljiva na promene kamatnih stopa Federalnih rezervi, smanjen je za više od 2 bazna poena na nivo od 4,0695%. Trgovinski volumen na tržištu američkih obveznica ostao je u skladu sa prosekom, dok se investitori prilagođavaju novim makroekonomskim signalima i očekivanjima u pogledu inflacije i monetarne politike.
Tržišni analitičari ukazuju da se volatilnost na tržištu američkog duga povećala usled ponovnog rasta inflacionih očekivanja i nejasnog signala iz Federalnih rezervi o mogućem snižavanju kamatnih stopa u narednim mesecima. Prinosi na američke obveznice služe kao barometar za troškove zaduživanja u čitavoj ekonomiji, a trenutni trendovi signaliziraju oprez među institucionalnim investitorima.
U poređenju sa međunarodnim tržištima, nemačka 10-godišnja obveznica beleži prinos od 0,16%, dok je britanska 10-godišnja pala za 1,07% na tržištu. Dugoročne evropske hartije takođe prate slične trendove, ali i dalje ostaju ispod američkih nivoa, reflektujući razlike u inflacionim i ekonomskim izgledima između SAD i Evrope.
U Srbiji, referentni prinosi na državne obveznice ostaju stabilni, a Belex15 indeks je porastao 0,8% na 3.456 poena, reflektujući umeren optimizam domaćih investitora uprkos globalnim turbulencijama. Stručnjaci naglašavaju da bi nastavak trenda rasta prinosa na američke obveznice mogao uticati na globalne tokove kapitala i cenu zaduživanja širom sveta.
