Sve više građana bira ugovore o doživotnom izdržavanju radi sigurnosti u starosti i prenosa imovine bez nasledničkog postupka
U Srbiji je zabeležen rast broja ugovora o doživotnom izdržavanju, pravnog modela kojim građani prenose svoju imovinu drugoj osobi u zamenu za brigu i izdržavanje do kraja života. Ovakav ugovor omogućava da primalac izdržavanja, nakon smrti davaoca, stekne vlasništvo nad jasno definisanom imovinom ili pravima, dok se tokom života obavezuje da pruži neophodnu negu, izdržavanje i sahranu.
Porast interesovanja za ove ugovore posledica je promena u društvenoj strukturi, pre svega starenja populacije i sve češće potrebe za sigurnošću u starosti. Ovaj model je takođe privlačan jer omogućava izbegavanje nasledničkog postupka, budući da imovina prelazi direktno na davaoca izdržavanja, bez potrebe za sudskim procesima nakon smrti.
Ugovor o doživotnom izdržavanju u Srbiji reguliše jasne obaveze za obe strane. Davaoc izdržavanja mora da pruži kontinuiranu negu, uključujući svakodnevnu brigu, materijalnu podršku i organizaciju sahrane, dok primalac izdržavanja stiče pravo na imovinu tek posle smrti davaoca. Ovaj pravni okvir nudi sigurnost za starije građane i jasno definiše međusobne obaveze, smanjujući pravne nesigurnosti.
Iako se ugovori o doživotnom izdržavanju često koriste za prenos nepokretnosti, mogu da obuhvate i druge oblike imovine ili prava, u skladu sa dogovorom stranaka. Stručnjaci ističu da je važno precizno definisati sve obaveze u ugovoru, kako bi se izbegle eventualne nesuglasice ili sudski sporovi nakon smrti davaoca izdržavanja.
Ovakav trend ukazuje na promene u ekonomskim i socijalnim odnosima u Srbiji, gde pojedinci sve češće traže pravne instrumente koji im omogućavaju sigurnost u starosti i efikasno upravljanje imovinom. Pravna regulativa pruža okvir za transparentnost i zaštitu interesa obe strane, dok rast broja ugovora pokazuje prilagođavanje građana novim demografskim i ekonomskim izazovima.
