Kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel upozorila je početkom jula da bi Nemačka krajem ove decenije mogla da se suoči sa ozbiljnim problemima na tržištu nekretnina ukoliko rast državnog zaduživanja bude praćen rastom kamatnih stopa.
Vajdel je iznela scenario prema kojem bi rast troškova zaduživanja mogao da oteža otplatu stambenih kredita delu vlasnika nekretnina. Ona je tada upozorila na mogućnost većeg broja nekretnina na tržištu i potencijalnog pada cena tokom 2029. i 2030. godine.
Ona je kritikovala finansijsku politiku nemačke vlade i navela da bi, prema njenom scenariju, međunarodni institucionalni investitori mogli da iskoriste eventualni pad cena i kupuju nemačke nekretnine po znatno nižim cenama. Reč je, međutim, o političkoj proceni i upozorenju, a ne o zvaničnoj prognozi kretanja tržišta.
Aktuelni podaci za sada ne pokazuju opšti krah nemačkog tržišta nekretnina. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku Destatis, cene stambenih nekretnina u drugom kvartalu 2026. bile su u proseku 0,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, dok su u odnosu na prvi kvartal porasle za 0,3 odsto. Kretanja se, međutim, značajno razlikuju u zavisnosti od vrste nekretnine i regiona.
Tako su, primera radi, cene stanova u sedam najvećih nemačkih gradova u drugom kvartalu pale za 0,4 odsto na godišnjem nivou, dok su u drugim velikim gradovima porasle za oko dva odsto. To pokazuje da nemačko tržište trenutno nema jedinstven trend pada.
Istovremeno, visina planiranog državnog zaduživanja ostaje važna tema nemačke ekonomske politike. Prema aktuelnom predlogu saveznog budžeta i finansijskom planu, neto novo zaduživanje saveznog budžeta trebalo bi da iznosi 118,7 milijardi evra u 2027., zatim 148,8 milijardi 2028, 152 milijarde 2029. i 167,3 milijarde evra 2030. godine.
Zbog toga ostaje otvoreno pitanje kako će se do kraja decenije razvijati kamatne stope, tržište stambenih kredita i cene nekretnina. Za sada zvanični statistički podaci ne potvrđuju scenario opšteg kraha, dok Vajdel svoje upozorenje vezuje pre svega za očekivano povećanje državnog zaduživanja i moguće posledice po cenu finansiranja.
