Fjučersi sirove nafte beleže rast, WTI dostigao 90,66 dolara po barelu, tržišta reaguju na geopolitičku stabilizaciju
Globalna tržišta nafte zabeležila su snažan rast u sredu, 22. aprila 2026. godine, nakon što su Sjedinjene Američke Države objavile neograničeno produženje primirja sa Iranom. Cena fjučersa nafte Brent porasla je za 3,14 odsto, dostigavši 98,48 dolara (oko 10.900 dinara) po barelu, dok je američka referentna nafta West Texas Intermediate (WTI) zabeležila rast od 1,1 odsto i trgovala se po ceni od 90,66 dolara (oko 10.030 dinara) po barelu u ranim jutarnjim satima po tokijskom vremenu.
Prema zvaničnim podacima, WTI fjučersi su tokom dana dostizali i 90,70 dolara, a u nastavku trgovanja beležili su rast od 59 centi ili 0,7 odsto, na nivou od 90,26 dolara. Ove promene usledile su neposredno nakon što je Vašington saopštio da primirje sa Iranom ostaje na snazi bez definisanog roka, što je umanjilo strahove od naglog poremećaja snabdevanja naftom iz ključnog regiona Bliskog istoka.
Tržišta energenata su u prethodnim sedmicama bila izrazito osetljiva na vestima iz regiona Persijskog zaliva, gde napetosti povremeno izazivaju nagle skokove cena sirove nafte. Najnovija odluka SAD o produžetku primirja sa Iranom donela je određeni nivo stabilnosti, što se odmah reflektovalo na cenu Brenta i WTI-ja. U poređenju sa prethodnim periodom, kada su cene nafte padale na osnovu nade u mirovni dogovor, ovakav razvoj situacije vraća fokus investitora na geopolitički rizik i potencijalne poremećaje u lancima snabdevanja.
U poslednjih nekoliko nedelja, tržište je beležilo značajne oscilacije: cena Brenta je 15. aprila pala na 95 dolara, dok je WTI tada iznosio 91 dolar po barelu, a ranije tokom aprila zabeležen je skok WTI-ja na 104 dolara usled pojačanih tenzija u Ormuskom moreuzu. Ovakve promene ukazuju na visok stepen osetljivosti tržišta na politička dešavanja u regionu.
Analitičari napominju da produženje primirja umanjuje trenutni pritisak na cenu, ali i dalje ostavlja tržište u neizvesnosti zbog mogućih novih događaja. Zvanične izjave američke administracije i iranske strane nisu objavljene u vezi sa daljim planovima, a tržišni akteri ostaju oprezni u proceni srednjoročnih trendova.
Uticaj ovakvih promena najviše osećaju rafinerije i trgovci energentima, dok investitori očekuju da će se nastavak primirja pozitivno odraziti na stabilnost snabdevanja i ublažiti pritisak na globalne cene nafte. Dalji razvoj situacije zavisiće od održivosti političkog dogovora između Vašingtona i Teherana, što će u narednim nedeljama ostati ključan faktor za kretanja na tržištu sirove nafte.
